Na panel diskusiji „Ugalj i termoelektrane – strateška investicija ili bacanje novca?” održanoj u Ugljeviku, je nakon Banjaluke, predstavljena ekonomska analiza[1] autora Damira Miljevića. Analiza se bavi ekonomskim aspektima eksploatacije uglja u Republici Srpskoj, tačnije poslovanjem termoelektrana u Ugljeviku, Gacku i Stanarima, te planovima za razvijanje termoelektrana Ugljevik 3 i Gacko 2.
Igor Kalaba, koordinator programa Energija i klimatske promjene u Centru za životnu sredinu: „Ovom i prethodnim analizama smo pokazali da srljamo u propast. Termoelektrane su ne samo među najgorim zagađivačima, već su društveno i ekonomski neopravdane i neisplative. Opštine kao što su Ugljevik i Gacko najviše zavise od poslovanja ovih postrojenja koja će u skorijoj budućnosti biti zatvorena, a nova jednostavno nisu isplativa i zbog međunarodnih obaveza, te zbog stanja tržišta mogu samo ubrzati naš put na dno- ekološko, ekonomsko i društveno. Zabrinjavajuće je to da Vlade u BiH, a nažalost ni opštine ne planiraju šta dalje. Ne postoje alternativni modeli za razvoj ovih opština, a par glasova koji se dižu u protest ovakvom nesavjesnom upravljanju se ignorišu ili ušutkavaju”.
Analiza je izvedena sa stanovišta eksternalija, tj. eksternih efekata koje korištenje uglja u termoelektranama ima u smislu odnosa društvenih koristi i društvenih troškova. Glavni zaključak je da su energetska politika i strategija koje se trenutno provode u Republici Srpskoj pogrešni, i da će njihova realizacija izazvati posredni društveni gubitak koji će u narednih 30 godina iznosi preko 1.445 miliona maraka.
Damir Miljević, ekonomista: „Analize egzaktno pokazuju da su pogrešna energetska politika, loše upravljanje i nebriga doveli do toga da imamo ekonomski neefikasne termoelektrane, preniske cijene koncesija i razvoj novih termoenergetskih kapaciteta uprkos njihovoj društvenoj neisplativosti. Nažalost to će kao rezultat imati poskupljenje električne energije za domaće potrošače i prouzrokovaće društvene troškove koji će se u budućnosti mjeriti stotinama miliona evra. Da bi se ovaj šok izbjegao naši vlastodršci se moraju što prije i odgovornije posvetiti alternativnim energetskim modelima, razvijanju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, a privrede opština koje zavise od termoelektrana se moraju pod hitno preorijentisati, pri čemu je potrebno udaljavanje od zastarjelih tehnologija i načina razmišljanja“.
Jedna od preporuka analize jeste održavanje opcija zadržavanja i obnavljanja termoelektrane Ugljevik (za čiju desulfurizaciju je već obezbjeđeno finansiranje) sa optimizacijom poslovanja. Na taj način finansijski gubitak bi bio drastično smanjen, a sve nove investicije je hitno potrebno preusmjeriti na energetsku efikasnost, obnavljanje infrastrukture i na obnovljive izvore energije.
„Prelazak na obnovljive izvore energije nije jednostavan, ali je tehnički i finansijski izvodiv, a pri tome stvara nova radna mjesta i čuva zdravlje građana i građanki. Takođe, zbog klimatskih promjena, stanja tržišta i međunarodnih obaveza, ovaj prelazak je i neizbježan! Nedostaje politička volja i uključivanje stručne i šire javnosti, budući da se u ovom trenutku odluke poput energetske strategije rješavaju umjesto u domenu struke, u domenu politike”, dodao je Igor Kalaba.
[1] Analizu možete preuzeti ovde .
Analiza je objavljena u okviru kampanje “Stop prljavoj energiji – jer budućnost je obnovljiva” koju provode Centar za životnu sredinu iz Banjaluke, Centar za ekologiju i energiju iz Tuzle i Ekotim iz Sarajeva. Cilj kampanje je podizanje svijesti javnosti o opasnostima energije iz uglja, zaustavljanje izgradnje novih termoelektrana, te promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti kao alternativnog razvoja energetskih sistema u Bosni i Hercegovini.