CZZS | TE Stanari bi mogla da oteža put BiH prema Evropskoj uniji
5353
single,single-post,postid-5353,single-format-standard,ajax_updown_fade,page_not_loaded
*ilustracija

TE Stanari bi mogla da oteža put BiH prema Evropskoj uniji

Posted by czzs in Saopštenja

Međunarodni pravni eksperti upozoravaju da bi planirane nove termoelektrane na lignit mogle prouzrokovati veoma skupo kršenje EU zakonodavstva.

 

Najmanje pet novih termoelektrana na lignit na Balkanu, uključujući TE Stanari, rizikuju kršenje zakonodavstva Evropske unije o zagađenju, preciznije EU Direktive o industrijskoj emisiji (IED), čak i prije nego što počnu proizvoditi električnu energiju, upozorava danas objavljeni izvještaj[1] pravne organizacije Frank Bold.

 

Zbog novih obaveza u Ugovoru o Energetskoj zajednici usvojenim u oktobru 2013. godine[2], nove termoelektrane u zemljama Energetske zajednice, uključujući Bosnu i Hercegovinu, će morati od 2018. godine da poštuju najnovije zakonodavstvo Energetske zajednice o kontroli zagađenja – Poglavlje III Direktive o industrijskoj emisiji[3].

 

„Ovo u praksi znači da postoji visok rizik od nepredviđenih dodatnih troškova za investitore u ova postrojenja, kao i za potrošače električne energije, jer postoji šansa da će izvođači radova morati u zadnjem trenutku da prave tehnološke izmjene da bi osigurali usklađenost sa IED. Ono što Vlade u regiji moraju da shvate je da ne postoji način da se zaobiđu zahtjevi IED za nove termoelektrane nakon 2018. godine i da bi ih nedostatak dugoročnog planiranja mogao skupo koštati kasnije”, rekla je Kristina Šabova iz organizacije Frank Bold.

 

U izvještaju koji je napravila organizacija Frank Bold navodi se pet termoelektrana na lignit na Zapadnom Balkanu koje se nalaze u sličnoj situaciji[4]. Međutim, u Bosni i Hercegovini se nalazi najveći broj novih postrojenja koja nisu u skladu sa Direktivom o industrijskoj emisiji. Prekršaji su najgori u termoelektrani na lignit u Stanarima, a koja je trenutno u izgradnji. U ekološkoj dozvoli za ovu termoelektranu dozvoljeni nivoi emisija SO2, NOX i prašine su 2-3 puta viši čak i od trenutno obavezujućeg zakonodavstva Energetske zajednice (IED donosi strožije standarde). Ovo je dovelo do službene žalbe predane Sekretarijatu Energetske Zajednice od strane Centra za životnu sredinu iz Banjaluke, u januaru ove godine[5]. Žalba je trenutno u procesu razmatranja.

 

Pippa Gallop iz organizacije CEE Bankwatch Network dodaje: „Vlade na Balkanu bi trebale uzeti u obzir i to da IED nije kraj priče: države koje žele da se pridruže EU mogu očekivati dodatne promjene EU zakonodavstva o životnoj sredini i klimi koje će skoro sigurno uticati na investicije u ugalj[6]. Isto tako i u cijeloj regiji, vlade i investitori trebaju da shvate da izgradnja novih termoelektrana na ugalj više nije dobra investicijska opcija, uzimajući u obzir rizike za klimu, zdravstvene troškove i visoku stopu neuspjeha ovakvih projekata[7].

 

„Osim TE Stanari, upitna je usklađenost i planiranog trećeg bloka TE Ugljevik. Iako se u studiji uticaja na životnu sredinu i ekološkoj dozvoli navodi da će termoelektrana biti u skladu sa propisanim normama iz IED, nigdje nije pružena informacija o tome da li će predložena tehnologija za kontrolu zagađenja biti dovoljna da postigne ovu usklađenost. Ovo je zabrinjavajuće jer nastavak realizacije projekata koji krše IED će imati velik i dugoročan uticaj na zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine, kao i finansijske posljedice po budžete oba entiteta u BiH” zaključuje Igor Kalaba, iz Centra za životnu sredinu.

 

 

 

 

Za više informacija

Igor Kalaba, Centar za životnu sredinu

igor.kalaba@czzs.org, 051/433-142; 065/860-796

 

Kristina Sabova, Frank Bold
kristina.sabova@frankbold.org, +420 720 565 672

 

Pippa Gallop, CEE Bankwatch Network

pippa.gallop@bankwatch.org, +385 99 755 9787

 

[1] http://czzs.org/wp-content/uploads/2014/04/Briefing_Frank-Bold.pdf

Frank Bold http://frankbold.org/en/ je pravna organizacija koja radi u tri zemlje Evropske unije. Od 1995. godine, Frank Bold radi za fizička lica, opštine i poslovne organizacije. Promoviše odgovornost korporacija i vlada, pruža pravnu podršku civilnom društvu u sferi ljudskih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.

 

[2] http://www.energy-community.org/portal/page/portal/ENC_HOME/AREAS_OF_WORK/Environment/LCP

Energetska zajednica ima cilj da pomogne integraciju energetskih tržište Evropske unije i susjednih zemalja. Ugovorne strane Ugovora o energetskoj zajednici su: Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Albanija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajina.

 

[3] Direktiva 2010/75/EU Evropskog Parlamenta i Vijeća od 24 novembra 2010. godine o industrijskoj emisiji (integralna prevencija i kontrola zagađenja), http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2010:334:0017:0119:en:PDF

 

[4] Postrojenja  stigla do faze u kojoj su dostupne informacije o potencijalnom nivou zagađenja koje će prouzrokovati su:

Bosna i Hercegovina – Tuzla 7, Banovići, Stanari i Ugljevik 3

Crna Gora – Pljevlja II

Srbija – Kolubara B i Kostolac B3

 

Fabrike koje najvjerovatnije neće ispuniti zahtjeve Direktive o industrijskoj emisiji su:

Tuzla 7, Banovići, Stanari, Pljevlja II i Kolubara B.

 

Ugljevik 3 i Kostolac B3 su se obavezali na poštovanje Direktive iako nije objavljen adekvatan izvještaj o predloženim tehnologijama u smislu ispunjavanja zadanih emisija.

 

[5] http://czzs.org/saopstenje-povodom-zalbe-protiv-ministarstva-za-prostorno-uredenje/

 

[6] Zemlje Zapadnog Balkana još uvijek nisu usvojile ciljeve za smanjenje emisija gasova staklene bašte, što će im otežati dostizanje ciljeva dekarbonizacije koje je postavila Evropska unija. Uz to, referentni dokument o Najboljim dostupnim tehnikama Evropske unije je trenutno u procesu ažuriranja, te će vjerovatno donijeti još strožije standarde za emisije iz termoelektrana na ugalj kada bude završen, vjerovatno u toku 2015. godine.

 

[7] Samo u Njemačkoj, odustalo se od izgradnje 21 termoelektrane od 2007. godine, a još 5 je odgođeno na nekoliko godina, dok su svega dvije počele sa radom. U prošlogodišnjem izvještaju konsultantske kompanije Poyry je zaključeno da nije vjerovatno da će nove termoelektrane na ugalj biti izgrađene u Njemačkoj, Španiji i Holandiji u bližoj budućnosti. Više informacija na: https://www.gov.uk/government/publications/poyry-report-to-decc-outlook-for-new-coal-fired-power-stations-in-germany-the-netherlands-and-spain

Takođe, šesti blok TE Šoštanj predstavlja dobar primjer kako projekat termoelektrane na lignit može poći po zlu, čak i bez promjena u zakonodavstvu. Troškovi projekta su se udvostručili sa 700 miliona evra u 2007. godini na 1.4 milijarde evra 2013. godine, a očekuje se da će elektrana da radi sa godišnjim gubitkom od 50 miliona evra. Uz to, istrage oko potencijalne korupcije u vezi sa projektom su i dalje aktivne. http://zelena-akcija.hr/hr/programi/energetika_i_klimatske_promjene/te_plomin_c_bit_ce_neisplativa_izbjegnimo_tude_pogreske

Originalna verzija izvještaja: http://bankwatch.org/sites/default/files/FrankBold-briefing-EnCom-IED-02April2014.pdf

 

03 Apr 2014