CZZS | Neusklađenost sa klimatskim i energetskim politikama će Jugoistočnu Evropu udaljiti od Evropske unije
5293
single,single-post,postid-5293,single-format-standard,ajax_updown_fade,page_not_loaded
South East Europe Sustainable Energy Policy

Neusklađenost sa klimatskim i energetskim politikama će Jugoistočnu Evropu udaljiti od Evropske unije

Posted by czzs in Saopštenja

header

 

Nevladine organizacije SEE Change Net, CEE Bankwatch, WWF i Climate Action Network su danas tokom javnog saslušanja u Evropskom parlamentu u Briselu apelovale na veće obaveze država potpisnica u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promjena u revidiranom sporazumu Energetske zajednice, koji će spojiti zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajinu i Moldaviju, uz iskazani interes Gruzije da se takođe priključi ovoj zajednici.

Savjet Evrope će sutra u Briselu diskutovati o okvirnoj politici za klimu i energiju u periodu 2020-2030. godine[1], koja je predložena od strane Evropske komisije. Ovaj prijedlog poziva na obavezujući cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte za 40% do 2030. godine, te je kritikovan od strane Evropskog parlamenta i drugih jer nije dovoljno ambiciozan cilj. Zbog toga su sve oči uprte u evropske šefove država i vlada koji će se sutra sastati da dalje razgovaraju o budućnosti klimatske i energetske politike Evropske unije. Iako većina zemalja Energetske zajednice teži ka članstvu u Evropskoj uniji u narednih deset godina – Srbija i Crna Gora su već započele pregovore, dok se očekuje da će ostale zemlje slijediti ovaj put – nijedna od zemalja nije usvojila obavezujuće ciljeve smanjenja gasova staklene bašte.

Garret Tankosić-Kelly, direktor SEE Change Net i jedan od panelista na današnjem saslušanju Energetska zajednica za budućnost, naglašava da će neusvajanje ciljeva za 2020, 2030. i 2050. godinu samo skrenuti regiju Jugoistočne Evrope sa puta ka Evropskoj uniji. “Države Jugoistočne Evrope žele biti dio Evropske unije, a neusvajanje ovih standarda će situaciju samo učiniti komplikovanijom i skupljom u budućnosti. Sedam dana je možda dug period u politici, ali 10 godina ne znači ništa za energetsko planiranje. Ovo je konflikt interesa sa kojim se suočavamo.”

Slučaj Hrvatske je jasno pokazao s kakvom se vrstom drastičnih promjena zemlje suočavaju u prilagođavanju svojih zakona standardima Evropske unije, ostavljajući ograničen prostor za učešće javnosti i izvjestan broj nesigurnosti pri ispunjavanju obaveza, pogotovo onih koje su vezane za klimu i energetiku.

Energetska zajednica je dosad uglavnom bila najviše fokusirana na prenošenje i provođenje EU zakona o energetici, dok su usvojeni samo dijelovi zakonodavstva o zaštiti životne sredine.

“Ukoliko Energetska zajednica želi biti dio evropskog energetskog tržišta koje će pružiti jednake uloge svim učesnicima, ključno je usvojiti cijeli niz direktiva koje pokrivaju industrijske emisije i kvalitet vazduha, ali isto tako i direktive vezane za vodu u energetici, otpad i prirodna staništa[2]”, komentarisala je Angela Klaušen, ekspertica pri World Wide Fund for Nature (WWF). “Zemlje potpisnice se moraju uskladiti sa svim relevantnim zakonima Evropske unije koji se tiču društva, zaštite životne sredine i klime kroz automatska i sistematska ažuriranja Ugovora o Energetskoj zajednici. Trenutna situacija, u kojoj se provodi samo mali dio EU zakonodavstva je usvojen od strane zemalja Energetske zajednice, znači da postoji opasnost od ‘curenja emisija’[3] i ‘krađe energije’[4]”, dodala je Klauschen.

Zoran Ivančić iz sarajevskog Centra za zastupanje gradjanskih interesa smatra da EU mora podrzati zemlje regije u razvoju njihovih energetskih strategija koje bi bile u skladu sa dugoročnim EU ciljevima[5], kako bi se osigurala podrška investicijama koje vode ka dekarbonizaciji i korištenju obnovljivih izvora energije. “Ovaj pristup neće biti moguć bez ostvarenja socijalne i ekonomske kohezije i distribucije doprinosa od proizvodnje i potrošnje energije, čime bi se obuhvatio problem građana gurnutih ispod granice energetskog siromaštva te omogućilo povećanje samoodrživih zaposlenja.”

“Istinska demokratizacija naših društava ne može biti postignuta bez otvorene i iskrene debate svih učesnika”, rekla je Dragana Mileusnić iz Climate Action Network Europe. “Zbog toga pozivamo da se predstavnicima organizacija civilnog društva iz različitih sektora omogući da učestvuju u sastancima Energetske zajednice i provođenje Direktive o strateškoj procjeni uticaja na životnu sredinu. Konačno, pozivamo na strožije kazne za korupciju i ilegalne subvencije u energetskom sektoru”, zaključila je Mileusnić.

“Nadležne institucije u BiH nastavljaju da provode politike ulaganja u energetski sektor koje nas svakim danom sve više udaljavaju od zdravog i održivog energetskoj sistema u Bosni i Hercegovini, ali i predstavljaju opasnost u procesu EU integracija, obzirom da Evropska unija ima veoma visoke i rigorozne standarde po pitanju energije i životne sredine. Energetski projekti kao što su termoelektrane u Stanarima, Ugljeviku i Tuzli, hidroelektrane u Nacionalnom parku Sutjeska, na izvorima Sane, u gornjem toku Neretve, na rijeci Ljuta, kao i projekat Gornji horizonti, pokazuju da se nadležne bh. institucije i dalje vode logikom i tehnologijama iz 19. vijeka. Takav pristup ne može dati odgovore na izazove 21. vijeka. Zato očekujemo da će institucije Evropske unije, svjesne koliko je Bosna i Hercegovina daleko od standarda i obaveza u oblastima energija i životna sredina koje mora ispuniti prije uključenja u EU, iskoristiti svoje političke i finansijske mehanizme kako bi pomogla Bosni i Hercegovini da izađe na put izgradnje energetskog sistema zasnovanog na energetskoj efikasnosti i održivim obnovljivim izvorima energije”, izjavio je Miodrag Dakić, ekspert iz Centra za životnu sredinu iz Banjaluke.

 

 

[1] Za više informacija: http://ec.europa.eu/energy/doc/2030/com_2014_15_en.pdf

[2] Za više informacija: Briefing organizacija civilnog društva o budućnosti Energetske zajednice: http://www.env-health.org/IMG/pdf/future_of_the_energy_community_-_policy_briefing_20feb2014.pdf

[3] Curenje emisija se dešava kada postoji porast emisija ugljen dioksida u jednoj zemlji kao rezultat smanjenja emisija druge zemlje sa strožijom klimatskom politikom.

[4] “Krađa energije” se odnosi na praksu uvoza energije iz jedne zemlje bez adekvatne politike dijeljenja profita sa stanovništvom zemlje iz koje se energija izvozi. Ovo se može odnositi na izvoz energije tokom kojeg stanovništvo nema adekvatan pristup energiji; dok stanovništvo ne uživa adekvatne finansijske doprinose od izvoza; ili dok stanovništvo trpi posljedice po zdravlje ili po životnu sredinu, eksproprijaciju zemljišta ili restrikcije u oblasti sloboda da bi se omogućio izvoz energije.

[5] Za više informacija, pogledajte Mapu puta za energiju Evropske unije do 2050. godine: http://ec.europa.eu/energy/energy2020/roadmap/doc/roadmap2050_ia_20120430_en.pdf

 

South East Europe Sustainable Energy Policy

eu

20 Mar 2014